Najavljeni Sporazum o saradnji u oblasti energetike između Vlade Crne Gore i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), čije je usvajanje u proceduri, predstavlja nastavak i produbljivanje modela saradnje koji je već uspostavljen kroz sporazume o ekonomskoj saradnji i saradnji u oblasti turizma i nekretnina – model koji omogućava zaobilaženje zakonskih procedura, pravni imunitet stranih investitora i netransparentno raspolaganje državnim zemljištem i resursima pod izgovorom realizacije „strateških projekata“.
Prema informacijama objavljenim u medijima, predlog sporazuma predviđa formiranje posebnih „imenovanih tijela“ i zajedničkih preduzeća koja bi realizovala energetske projekte od „posebnog značaja“, pri čemu bi Vlada Crne Gore imala obavezu da obezbijedi zemljište, infrastrukturu, plansku dokumentaciju i dozvole, i to bez sprovođenja postupaka dodjele koncesija, javnih nabavki i tendera. UAE partneri, prema predlogu, ne bi bili podložni domaćim mehanizmima rješavanja sporova, što bi dodatno ograničilo mogućnost kontrole i zaštite javnog interesa.
Iako sporazum još nije potpisan, njegov sadržaj pokazuje da se ponavlja isti model koji smo vidjeli u prethodnim dogovorima s Emiratima – model kojim se državna imovina i resursi stavljaju pod kontrolu stranih subjekata, mimo zakonskih procedura, bez javnih tendera, parlamentarne kontrole i učešća javnosti.
Organizacija upozorava da bi se ovim dokumentom energetski sektor, obnovljivi izvori energije i digitalna infrastruktura mogli uvesti u isti zatvoreni režim upravljanja u kojem su već planirani projekti iz oblasti turizma, urbanizma i nekretnina, što bi dugoročno oslabilo institucionalnu kontrolu nad javnim resursima.
Iako u predlogu stoji da se ovaj dokument „neće primjenjivati na prava i obaveze koje proizilaze iz drugih međunarodnih sporazuma, uključujući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU“,takva klauzula ne otklanja suštinske rizike koje ovaj aranžman nosi za evropski put Crne Gore.
Ovakvi bilateralni sporazumi sa UAE mogu imati direktan negativan uticaj na proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, posebno na pregovaračka poglavlja 5 (Javne nabavke), 8 (Konkurencija), 23 (Pravosuđe i temeljna prava) i 27 (Životna sredina i klimatske promjene). Time se derogiraju osnovni principi konkurentnosti i transparentnosti koji čine srž evropskog pravnog okvira i šalje se signal o slabljenju vladavine prava i institucionalne odgovornosti, što može usporiti napredak u pregovorima sa EU.
Vlada i dalje promoviše ove sporazume kao korak ka ubrzanom razvoju i zelenoj tranziciji, ali u stvarnosti se radi o sistemskoj privatizaciji ključnih državnih sektora, bez javne kontrole i odgovornosti. To je još jedan korak unazad za transparentnost, vladavinu prava i evropske integracije Crne Gore“.
