- Preduzeća za turizam, ugostiteljstvo, spoljnu trgovinu, lov i ribolov “Ski centar Bjelasica“ je prvi put ušao u stečaj 1998. godine a onda opet u aprilu 1999. godine. Sam stečaj je pratilo niz kontroverzi jer je nestajao dio dokumentacije, dok su radnici i pojedine sudije navodili da stečaj nije zakonito uveden. Tokom stečaja iz imovine Ski centra „Bjelasica”, 2003. godine, prodati su hotel “Bjelasica“, dva motela i dva restorana kompaniji “Bepler DŽakobson”, kao i 2007. godine skijalište “Jezerine” koje obuhvata zemljište površine 147.654 m2 kvadratnih, žičaru i tri ski-lifta, dva restorana, vodohvat i vodovod Bljušturni Do, Jezerine, dva tabača snijega i ostalu opremu. Prilikom kupovine Ski centra “Bjelasica”, “Bepler i Džekobson” je dobila za 2,1 milion eura kompletnu imovinu nekadašnjeg Ski-centra Bjelasica, procijenjenu na 17 miliona eura. “Bepler Džekobson“je dobio, bez plaćanja ikakve koncesije, na 20 godina pravo korištenja devet kilometara puta od Kolašina do Jezerina i 5, 5 kilometara dalekovoda. Jedan od nekadašnjih motela ski centra je i motel „Kolašin” u mjestu Babljak, takođe u vlasništvu kompanije “Bepler”, od kojeg je ostala samo ruševina. detaljnije
- Kompanija “Bepler investment“, avgusta 2006. godine ne aukciji hotel penzionera za 750.000 eura, koji je kasnije preimenovan u hotel “Lipka“.Hotel nije radio od maja 2011. godine, a maju 2012. godine “Lipku” je preuzela “Prva banka” zbog duga od 2,5 miliona eura. Taj dug se odnosio na kredit koji je “Bepler” kod “Prve banke” podigao za gradnju hotela, koji je i založio za kreditnu pozajmicu. Prilikom odobravanja kredita, banka je procijenila hotel na 6,5 miliona eura. U oktobru 2014. godine, Hotelska grupa “Budvanska rivijera” je uzela u zakup “Lipku”. detaljnije
- Jula 1991. godine, otvoren je stečajni postupak nad DP ”Transpromet” a decembra 1996. godine odobreno je prinudno poravnanje između stečajnog dužnika i povjerilaca, pa je odlučeno da se obustavi stečajni postupak. Godinu dana kasnije donošena je Odluka kojom se preduzeće” pripaja DD ”Impregnaciji drveta”. U “Impregnaciji” je 2007. godine uveden stečaj, a zatim je privatizovana od strane komanije “Vektra Montenegro”. Cilj “Vektre” nije bio pokretanje proizvodnje, već da se jeftino, za 2,83 miliona eura, domogne preko 200.000 m2 građevinskog zemljišta. Većina hala je nakon privatizacije porušena, a oprema, tvrde radnici, rasprodata. Stečaj u kompaniji je još uvijek u toku. Vektra je u Kolašinu kupila i kompaniju u stečaju “Eksport drvo” za koju se navodi da je takođe propala. detaljnije
- “Fabrika aluminijumskih užadi” je bilo preduzeće koje je u jednom periodu zapošljavalo oko 250 radnika, a sada se nalazi u stečaju jer Kombinat aluminujuma Podgorica potražuje oko pet miliona eura od ovog preduzeća. Fabrika ne radi od 2010. godine, a trenutno se vodi postupak prodaje cjelokupne imovine. U pitanju je klasična stečajna prodaja, tako da budući kupac neće imati nikakvih obaveza, kao na primjer zapošljavanje radnika. Prodaje se zemljište površine od skoro 40.000 m2, građevinski objekti sa pripadajućom infrastrukturom, osnovna oprema, pomoćne mašine, rezervni djelovi, sirovine, alati i materijali. detaljnije
- Među prvim kolašinskim fabrikama koje su otišle pod stečaj je kompanija tekstila “Titeks”. Ovo preduzeće je 1990. godine prestalo da radi, a radnici su ostali bez posla. Ni nakon dvadeset godina ti isti radnici nisu dobili otpremnine, a sudski spor vodi se godinu dana. Radnici tvrde da je njihova fabrika prodata za 100.000 eura, ali ne znaju kome, te da je razgrabljeno na stotine mašina. detaljnije
- Auto moto društvo Kolašin “Dušan Obrenović” danas radi kao NVO. Nema javno dostupnih informacija o nekadašnjem i sadašnjem poslovanju preduzeća. detaljnije
- O kompaniji “Transpromet” ne postoje javno dostupne informacije o prethodnom i sadašnjem poslovanju. detaljnije
- O kompaniji “Veletrgovina” ne postoje javno dostupne informacije o prethodnom i sadašnjem poslovanju. detaljnije