- Preduzeće ’’19 decembar’’ se bavilo proizvodnjom protivgradnih raketa i hemikalija. U 2001. godini u kompaniji je zaposleno 110 radnika. Na predlog većinskog vlasnika kompanije ‘’Vatrostalna’’ u fabrici je pokrenut stečajni postupak 2006. godine zbog duga od 815.000. U slučaju ovoga stečaja kompanija’’ Vatrostalna’’ se javlja i kao dužnik i kao povjerilac,.’’19. decembar’’ je 2009. godine posjedovao 57.553m2 zemljišta i 7.451m2 poslovno stambenog prostora. Preduzeće više ne posluje a ne zna se šta je sa njegovom imovinom. detaljnije
- ‘’Crnagoraput’’ se bavi održavanjem puteva. Većinski vlasnik je austrijski Strabag. U preduzeću ’’Crnagoraput’’ je 2005. godine radilo 811 radnika. Jedan od akcionara, slovenački NGR je 2006. godine 26 odsto akcija Crnagoraputa prodao Atlas grupi po upola nižoj cijeni od tržišne. 2009. godine je 326 od 628 radnika proglašeno tehno-ekonomskim viškom. Preduzeće i dalje radi. detaljnije
- ’’Duvanski kombinat’’ je krajem 2005. podijeljen na dva preduzeća: Duvankomerc i Proizvodnju i obradu duvana. 2006. godine je isplaćena suma u iznosu od 224.523,83 eura za 117 radnika zbog naknade štete, jer su im isplaćene manje zarade nego što im pripadaju ugovorom o radnom odnosu. U fabrici je 2010. godine bilo zapošljeno 420 radnika. Predlog za pokretanje stečaja Privrednom sudu u Podgorici za „Duvanski kombinat“ podnijela je Elektroprivreda Crne Gore 26. aprila 2010. godine. Predlog je upućen zbog duga za potrošenu struju od 99.500 eura. “Zetagradnja“ je juna 2010. za 13.216.000 eura kupila građevinsko zemljište ’’Duvanskog Kombinata’’ površine 42.565 kvadrata, na kojoj su se nalazili objekti ukupne površine 20.295 kvadrata. detaljnije
- Preduzeće ’’Elastik plastika’’ nekada je zapošljavalo i preko 400 radnika. U kompaniji je 2005. godine uveden programirani stečaj na zahtjev austrijske kompanije ‘’Tencer’’ zbog duga od oko 37.000 eura za sirovine. Tada su 62 radnika poslata na biro, a u preduzeću su 22 radnika ostala da rade. Krajem 2005. godine ’’Nall International’’ je kupio imovinu ’’Elastik plastike’’ za 2,2 miliona eura. 2007. godine je okončan stečaj u kompaniji i firma je finalno likvidirana i izbrisana iz registra. detaljnije
- Preduzeće ’’Gorica’’, koje se do uvođenja stečaja 1989. zvalo ’’Opšte građevinsko preduzeće Titograd’’ (OGP) je nekada bilo najveće građevinsko preduzeće u Crnoj Gori, koje je upošljavalo skoro 4.000 radnika. 2003. godine je odbor direktora donio odluku o reorganizaciji i segmentaciji preduzeća na pet cjelina. Preduzeće je ušlo u stečaj 2012. godine. Radnici navode da su postojale nepravilnosti u procjeni nepokretnosti imovine. detaljnije
- KAP je osnovan 1960. godine. 1999. godine ova fabrika je organizovana u četiri segmenta: Glinica i postrojenja za proizvodnju primarnog aluminijuma, Fabrika za preradu, Kovačnica, Fabrika užadi u Kolašinu. Kompanija CEAC 2005. godine postaje vlasnik KAP-a kupovinom većinskog paketa za 48,5 miliona eura. Period poslovanja kompanije pod ruskim menadžmentom pokazuje da su sistematski zaduživali kompaniju i iz nje izvlačili profit, dok sa druge strane država nije imala nikakve koristi. Podaci iz finansijskih iskaza CEAC-a pokazuju da su od 2005. do 2011. godine podigli najmanje 337,7 miliona eura kredita, za koje je garantovala Vlada Crne Gore, a vrlo vjerovatno i dodatnih 81,6 miliona eura, što u ukupnom zbiru daje zaduženje od 419,3 miliona eura. Nije poznato u koje svrhe su iskorištena ova sredstva. ’’KAP’’ je ušao u stečaj u julu 2013. zbog duga od 386 miliona eura, i u stečaju prodat nikšićkoj firmi ”Uniprom” februara 2014. godine za 28 miliona eura. detaljnije
- ’’Lutrija Crne Gore’’ je osnovana 1960. godine, kao državno preduzeće, koje je kroz prethodni period mijenjalo organizacioni status i sada posluje kao Akcionarsko društvo, čiji većinski vlasnik Sava Grbović posjeduje 93% akcija u ukupnom kapitalu. Preduzeće ima preko 100 zaposlenih. detaljnije
- ’’Marko Radović’’ je bila fabrika namještaja i stolarije. Kad je prestala sa radom Osnovni sud u Podgorici je 2006. godine poništio ugovor koji je preduzeće “Marko Radović” sklopilo sa firmom “Čelebić” o prodaji 113.000m2 zemljišta u Donjoj Gorici, pored magistralnog puta Podgorica-Cetinje, jer je zemljište površine od 113.000m2 prodalo po znatno nižoj cijeni od tržišne i omogućilo “Čelebiću” da ostvari nesrazmjernu imovinsku korist. 2008. godine je otvoren kompleks ’’Delta Siti’’ na području nekadašnje fabrike ’’Marko Radović’’. detaljnije
- ‘’Mljekara‘’ je osnovana 1961. godine. Nekada je upošljavala 350 radnika. U preduzeću ‘’Mljekara’’ stečaj je uveden u avgustu 2009. godine, dok je 45 radnika proglašeno viškom I poslato kući. Zgrada podgoričke ‘’Mljekare’’ srušena je 2013. godine. Prostor na kome je bila sagrađena fabrika je očišćen i na njemu se gradi stambeno-poslovna zgrade koja će biti površine 26.000m2 a koju će graditi firma ‘’Zetagradnja’’ vlasnika Blagote Radovića. detaljnije
- Fabrika ‘’Radoje Dakić’’ osnovana je 1963. godine. Fabrika se bavila metalopreradom i mašinogradnjom. Na javnom nadmetanju, 2007. godine koje je organizovao Osnovni sud u Podgorici kako bi se isplatila potraživanja radnika fabrike “Radoje Dakić”, preduzeće “Čelebić” kupilo je dio imovine nekadašnjeg privrednog giganta za ukupnu sumu od 414.738,72 eura. Zbog nezainteresovanosti kupaca do sada je propalo više sudskih prodaja zemljišta, od kojih bio novac od prodaje bio namijenjen za isplatu zarada radnika sa pripadajućim kamatama. Fabrika više ne radi. detaljnije
- 2005. godine ‘’Ugostiteljsko turističko preduzeće’’ (UTIP) su činili hoteli ‘’Zlatica’’, ‘’Crna Gora’’ i ‘’Ljubović’’. Kompanija ‘’Normal turs’’ postaje vlasnik ‘’UTIP-a’’ 2006. godine. 2009. godine, predstavnici hotelsko-ugostiteljskog preduzeća Crna Gora i internacionalnog hotelskog lanca Hilton potpisali su predugovor o menadžmentu i franšizi za hotel ’’Crna Gora’’. Hotel ’’Crna Gora’’ je srušen u avgustu 2013. godine u okviru radova na novom hotelu ’’Hilton’’. detaljnije
- Preduzeće ’’Titex’’ osnovano je 1978. godine. Nastalo je integrisanjem preduzeća ’’Pamučni kombinat’’ (osnovano 1963. godine) i preduzeća ’’Trikotaža’’ (osnovano 1964. godine). Djelatnost društva bila je proizvodnja prediva, tkanina pamučnog tipa i konfekcije. Vlasnička i statusna transformacija društva izvršena je 1996. godine kada je Društvo registrovano kao Dioničarsko društvo tekstilna industrija ’’Titex’’. Preduzeće ’’Titex’’ je devedesetih prestalo sa radom i nije poznato šta se desilo sa vrijednim nepokretnostima. detaljnije
- Preduzeće ‘’Zetatrans’’ osnovano je 1965. godine. Bavi se međunarodnom i unutrašnjom špedicijom, saobraćajem, poslovima javnog i carinskog skladištenja, spoljnom i trgovinom derivatima nafte na veliko i malo. ’’Zetatrans’’ je rasprodao 2007. godine nekoliko vrijednih nekretnina u Podgorici za ukupno oko sedam miliona eura, kako bi tim novcem ulagala u razvoj i gradila distributivne centre na sjeveru i jugu Crne Gore.Kontrolni paket akcija ’’Zetatransa’’ prodat je 2007. godine na Montenegroberzi slovenačkoj ’’Intereuropi’’ za 12,4 miliona eura. ’’Zetatrans’’ je prethodno bio u vlasništvu Blagote Radovića. Preduzeće i dalje radi. detaljnije
- Preduzeće ’’Željeznice Crne Gore’’ osnovano je na vanrednoj skupštini akcionara, 2. jula 2008. god, kada je donešena Odluka o restrukturiranju Željeznice Crne Gore, Prevoz DOO u Željeznički prevoz Crne Gore AD — Podgorica. 2007. godine Uprava Željeznice Crne Gore je proglasila 140 radnika tehnološkim viškom. U julu 2008. godine ’’Željeznica’’ je podijeljena na dva akcionarska društva, Prevoz i Infrastrukturu. U skladu sa programom smanjenja radne snage, do januara 2009. je Željeznicu Crne Gore, uz otpremnine, napustilo 247 ljudi. U novembru 2009. je usvojen plan privatizacije za narednu godinu, a odnosi se na privatizaciju Željezničkog prevoza i Željezničke infrastrukture. detaljnije
- Predstavnici vlade Crne Gore i mađarskog ’’Mađar Telekoma’’ potpisali su 2005. godine u Podgorici ugovor o prodaji 51 % akcija ’’Telekoma’’ Crne Gore za 114 miliona eura. “Mađar Telekom” obavezao se da će u narednih 5 godina u tu telekomunikacijsku kompaniju investirati oko 67 miliona eura i to najviše u razvoj mobilne telefonije. Iako je najavljivala da će novac od prodaje uložiti u izgradnju autoputa, Vlada to nikad nije uradila. 2012. godine je utvrđeno da je prilikom kupovine crnogorskog ’’Telekoma’’, kompanija ’’Mađar Telekom’’, koja je podružnica ’’Dojče Telekoma’’ dala mito zvaničnicima u Podgorici u visini od 7,35 miliona eura. Zbog toga su ’’Dojče Telekom’’ i ’’Mađar Telekom’’ pristali na vansudsko poravnanje sa svojim tužiteljima u SAD-u i isplatu 95,2 miliona eura. U presudi se navodi da se jedan od sedam spornih ugovora odnosi na nezakonitu isplatu 580.000 eura sestri jednog od najviših vladinih zvaničnika u Crnoj Gori, koja se bavi advokaturom. Ovaj slučaj još uvijek nije dobio bilo kakav epilog pred crnogorskim pravosudnim vlastima. detaljnije
- O preduzeću ‘Dinamiktrade’’ ima vrlo malo informacija. U medijima se pominje da je 2004. godine pokrenuta istraga protiv preduzeća ’’Dinamiktrade’’ zbog sumnje da je oštetilo Mljekaru za 9.330 eura. Javnosti nijesu dostupne informacije o istrazi. detaljnije
- ‘’Centrokoža’’ U javnosti nema dostupnih informacija. detaljnije
- O preduzeću ‘’Crnagoradrvo’’ javnosti nijesu dostupne informacije. detaljnije
- ‘’Pošta Crne Gore’’ je inicijalno osnovana 1941. godine, a u sadašnjem obliku je osnovana 1998. godine. Kompanija ima 961 zaposlenog, i 2013. godine je planirano izdavanje ‘’Pošte Crne Gore’’ u zakup, ali to još uvijek nije realizovano. detaljnije
- Agrokombinat “13 jul“ nastao je šezdesetih godina XX vijeka, spajanjem poljoprivrednih dobara na području tadašnjeg Titograda, Danilovgrada i Virpazara. Tokom godina razvoja, nakon nekoliko uspješnih razvojnih etapa, Agrokombinat je otvorio put uspjeha savremene poljoprivredne proizvodnje u Crnoj Gori. Posljednju deceniju prošlog vijeka obilježila je kriza koju su “Plantaže” kao nasljednik Agrokombinata uspjele da prevaziđu i godinama su stvarale brend od svog imena, da bi danas, kada se sve više pominje privatizacija ove kompanije, počele da posluju sa gubicima. detaljnije
- “Agrotransport” je preduzeće koje se bavilo drumskim prevozom tereta, a poslovalo je u sklopu “Agrokombinata 13 jul”. Danas nema dostupnih informacija u sudbini preduzeća, kao ni o zaposlenima. Objekti su zapušteni i iz godine u godinu sve više propadaju. detaljnije
- “Servis-import” je preduzeće koje je u Podgorici imalo parcelu od 18.000 m2, a u Baru parcelu od 11.500 m2. Informacija o poslovanju i zaposlenima ovog preduzeća u medijima nema. Na interenetu je dostupna samo informacija da je 2007. godine Eurofond planirao da pripoji “Servis-import” zajedno sa preduzećem “Andrija Paltašić” iz Kotora svojoj kompaniji “Izbor” iz Bara, te da tako uveća svoju imovinu. detaljnije